Запошљавање особа са инвалидитетом може се вршити под општим или посебним условима. При општим условима нема прилагођавања послова и радног места, док се под посебним условима врши прилагођавање послова и радног места. Осим радних задатака потребно је и технички прилагодити радно место, средства за рад, простор и опрему а све у складу са могућностима и потребама особе са инвалидитетом. Такође, у сврху прилагођавања, потребно је обезбедити подршку код увођења у посао, праћење при раду, развој личних метода рада и оцењивање ефикасности.

Наравно да запошљавање особа са инвалидитетом захтева прилагођавање колектива, радног и пословног окружења, специфичним потреба запосленог али то су мали напори који  омогућавају новом запосленом да адекватно обавља свој посао.

Неретко се на послу прилагођавамо људима различитих карактера, како би посао функционисао и како би свако од нас имао прилику да свој посао ради на најбољи могући начи. Тако треба прихватити и специфичне потребе особе са инвалидитетом која постане део колектива. Имајте у виду да се и та особа прилагођава нама и да то никако не би требало да иде у једном смеру.

Зато је веома важно добро проценити позицију и способности особе која се на ту позицију упошљава, јер ће то донети обострану корист. Такође је важно обезбедити равноправне могућности за програме обуке и едукације, као и за остале запослене а уколико је потребно прилагодити их специфичним потребама запослене особе са инвалидитетом.

Важно је и прилагодити политику фирме, да се запосленој особи са инвалидитетом не намећу рокови које није у могућности да постигне али и да ти рокови не буду безразложно кориговани тако да буду увредљиви за запослену особу са инвалидитетом.

То је један веома комплексан и осетљив процес, и у свему треба наћи праву меру а ту добра процена појединца који одлучује о овим елементима игра главну улогу.

Примери физичког прилагођавања радног простора:

За запослене које користе инвалидска колица неопходно је прилагодити висину столова, тј спустити их или направити столове са подесивом висином.

У неким случајевима неопходно је проширити врата, поставити рампе или електричне дизалице ако се у зграду улази искључиво степеницама.

Неопходно је омогућити приступачност заједничких просторија као што су тоалети и кухиње.

Примери технолошког прилагођавања радног простора:

Напомињемо да у технолошку помоћ спада коришћење софтвера који омогућавају несметани рад, независни рад и учинковитост.

То могу бити : софтвер за претварање говора у текст, ергономске тастатуре и мишеви за слепе и слабовиде, слушна помагала и слично.

Примери личне асистенције:

Лична асистенција је важна приликом одржавања састанака или у обављању сложених задатака.

За особе са оштећеним слухом потребно је обезбедити тумача за знаковни језик.

Лични саветник са особе са когнитивним инвалидитетом.

Прилагођавање задатака у складу са способностима запослених.

У прилагођавање треба укључити и флексибилно радно време које омогућава запосленима да контролишу своје здравствено стање, примају правовремено терапије и слично. Уколико је долазак на посао отежан, потребно је омогућити смањени број радних дана али са већим бројем часова или омогућити непуно радно време.

Примери квалитетне подршке колектива:

Као и све запослене, неопходно је и запослене са инвалидитетом пратити и мотивисати. 

Водити рачуна да запослени са инвалидитетом не обавља послове које није у могућности да успешно обавља, јер се тима нарушава његово самопоуздање али и посао трпи. Треба пронаћи адекватна задужења или их кориховати и обезбедити помоћ других колега.

Уколико радни задатак то омогућава, организовати рад на даљину.

Радни задатак доделтити тако да буде прилагођен вештинама и способностима запосленог а не његовим ограничењима. 

Свакоме је важно достојанство, пружимо подршку колегама са инвалидитетом да достојанствено обављају своје радне задатке. Будимо достојанствени!