Практикум „Да брбљам, да говорим, да учим“
Плод дугогодишњег искуства логопеда, др сци Наташе Чабаркапа и Логопедског центра Чабаркапа је практикум за родитеље који је писан језиком који родитељи могу да разумеју, а међу колегама је признат као стручан. О приручнику нам говори ауторка.
Највећа похвала је када кажете да су колеге признали и препознали да је то нешто што је добро и за њих, а добро и за родитеље.
Практикум „Да брбљам, да говорим, да учим “, управо је тако и написан, јер фазе кроз које дете пролази су фаза гукања, фаза брбљања, па онда она чаробна прва реч која се појави око 12. месеца и коју чекају сви родитељи, и на крају дете полази у школу и почиње да учи. По тим фазама развоја говора је и писан.
Коме је намењен?
Намењен је родитељима чија деца немају никакав проблем, јер у овом практикуму је сегмент о томе како тече нормалан говорно-језички, психо-моторни и социо-емоционални развој. Такође је намењена и родитељима чија деца имају неки проблем и где они могу да прочитају и да просто препознају који су то симптоми и да на време реагују. Такође је намењена и оним родитељима који су укључени у логопедски третман да би могли да добију неку идеју шта би могли да раде код куће са својом децом.
Намењена је и мојим колегама, учитељима, наставницима, професорима, јер често сам била у ситуацији кад сам држала предавања по школама, да родитељи, учитељи или наставници примећују да дете има неки проблем а не знају који је то проблем. Тако да је књига намењена за ширу популацију као што сте рекли писана је народским језиком да може свако да је разуме.
Ко сачињава тим логопедског центра Чабаркапа?
Што се тиче логопедског центра Чабаркапа, овде поред логопеда ради тим стручњака различитих профила који се баве говорнојезичким развојем.
Иако ми логопеди можемо да урадимо дијагностику и можемо да дијагностикујемо такво дете, ја ипак волим да у свом тиму имам и стручњаке других профила. Такође, када дете први пут дође код нас у центар и када прође нашу тимску процену некада су потребна мишења и других стручњака. Да се провери слух обавезно, да се уради ЕГ главе, да се уради психолошка процена и ако је потребна процена дечјег психијатра. Зато је у нашем тиму и олигофренолог и едукатор психомоторике, психолог и дечији психијатар.
Тај мултидисциплинарни приступ који ја све ове године негујем и просто желим да тако функционише у мом центру, доноси велике и значајне резултате, и што је најважније брз напредак деце.
Заступате став да је знање важно и потребно несебично преносити на генерације младих стручњака.
Тако је. Када завршите факултет стекнете једно базно знање. Када прекорочите праг неке ординације, тек онда схватите колико тога не знате када се ухватите у коштац са дететом које седи преко пута вас или седи родитељ преко пута вас и почне да вам поставља питања. Тек тада схватите да је огромна разлика између оног што сте прочитали у књигама и оног са чиме се сусрећете у пракси. Наравно, 30 година рада као логопед, донело ми је разнолико искуство. А обзиром да ја на почетку каријере нисам имала пуно помоћи од својих старијих колега, трудим се да младим људима пренесем своје искуство. Сваки дан је изазов јер сваки пут дође неко дете о чијем случају не можете да прочитате у књизи него просто морате својим искуством и неким својим знањем и неким својим сналажењем да дођите до решења како да му помогнете. Трудим се и да млади људи добију све оно што им је потребно да би сутрадан стекли искуство, обогатили знање и да се у неком тренутку осамостале и почну самостално да раде овај посао.
Питате ме који је мој мотив да се бавим овим, пре свега, веома одговорним послом, јер је будућност детета у питању?
Мислим да ме емоција води кроз све ово. Не само моја, већ и емоција родитеља па и самог детета. Знате, кад помогнете детету да лепо говори, да проговори, да каже мама, тата и то чује родитељ, па крену и сузе радоснице, ето и моје награде и сатисфакције за све оно што сам урадила у протеклих тридесет година рада.
